Ima li logike da covjek (konkretno ja) voli matematiku, a logiku (kao zaseban predmet) ne? Nije bas da ne volim, ali je stvarno zamorno uciti podjele pojmova, sudova itd. Imam osjecaj da nas uce da "razmisljamo" po pravilima koja naucimo napamet. Nisam nikad imao problema sa logickim razmisljanjem, ali to se u ovom predmetu najmanje gleda. . Kakva su vasa iskustva?

Pretpostavljam da je u pitanju treća godina gimnazije prirodno-matematičkog smera.

Moje iskustvo sa logikom i srodnim predmetima u gimnaziji da oni najviše zavise od osobe koja predaje. Mogu da budu vrlo interesantni, a mogu da budu i gomila beskorisnih informacija za bubanje, bez ikakvog reda i poretka. Ja sam imao "ludaka" u (pozitivnom smislu) iz logike koji nas je učio KAKO da razmišljamo i kako da sva ta suvoparna pravila primenimo na svakodnevni život i (naročito) na naše "glavne" predmete (matematika, fizika, hemija). Jednostavno nam je objasnio da ono malo matematičke logike koju smo učili počiva na istim principima kao i "filozofska" logika. Jedina razlika je bila što smo u matematici koristili [inlmath]p[/inlmath] ili [inlmath]q[/inlmath] sa "onim kvakama i burgijama" (njegov izraz, odnosi se na oznake logičkih operacija), a u logici cele rečenice tipa "Kaput nosim ispod potkošulje" ili "Slon je rezedo boje" (takođe njegovi izrazi). Časovi su bili više kao debatni klub gde se po ceo čas diskutovalo na temu "može li se iz zadatih premisa izvući ovakav zaključak". Naravno, i premise i zaključak su bili tako formulisani da postoje argumenti i za i protiv, pa se onda mi međusobno raspravljamo, a profa "doliva ulje na vatru" podržavajući čas jedne čas druge. Profesore Leko, hvala Vam što ste me naučili kako da branim svoj stav
Sociologija je isto bila interesantna, profesorka je stalno davala primere iz realnog života. Na žalost išao sam u gimnaziju "onih" devedesetih, pa su časovi uglavnom bili "kako bi trebalo vs. kako je stvarno". Sve u svemu, bili su interesantni časovi bez nepotrebnog razglabanja.

Ali zato filozofija... Profesor je "objašnjavao" tako što bi zbunio sam sebe. Nikad nas nije pitao šta nam nije jasno, a kad bi mu postavljali pitanja, samo je kao papagaj ponavljao jedno te isto. Tražio je na odgovaranju da ponavljamo od reči do reči šta nam je predavao, i nikada nisi mogao da budeš siguran šta zapravo traži od tebe. Koliko god smo uživali na logici i sociologiji, toliko nismo voleli filozofiju. Naravno, ovo nema nikakve veze sa filozofijom kao naukom, nego samo, jedino i isključivo sa čovekom koji mi je istu predavao.